Отварање споменика проф. др Лудвику Хиршфелду

У четвртак 8. јуна 2017. године у дворишту Српског лекарског друштва, у присуству високих званица: чланова дипломатског кора, г. Андреја Младеновића, заменика градоначелника Београда, изасланика одбране Републике Пољске у Србији пук. Збигњева Рошињског (Zbigniew Rosiński), начелника Војне медицине Министарства националне одбране Републике Пољске бригадног генерала др Станислава Жмуде (Stanisław Żmuda) и његовог заменика пук. др Пшемислава Мајхшака (Przemysław Majchrzak), заступника начелника ВМА пук. проф. др Мирослава Вукосављевића, представника Министарства војног Владе Републике Србије и чланова Српског лекарског друштва и Удружења српско-пољског пријатељства „Ју-Полонија", одржана је свечаност откривања споменика проф. др Лудвику Хиршфелду (Ludwik Hirszfeld, 1884-1954), пољском научнику, великом пријатељу српског народа, добровољном лекару у српском војном санитету током Великог рата од 1915. до 1919. године.

Портрет Лудвика Хиршфелда исклесан у белом мермеру дело је нашег познатог вајара г. Горана Чпајка, професора Академије за примењене уметности у Београду.

Споменик су открили г. Анджеј Кинђиук (Andrzej Kindziuk) заменик Амбасадора Републике Пољске у Београду и академик Радоје Чоловић председник Српског лекарског друштва. Пригодне беседе, потом су изговорили гг. Анджеј Кинђиук, Радоје Чоловић, Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине СЛД и госпођа Марта Балинска, рођака проф. др Лудвика Хиршфелда, иначе преводилац његове књиге „Историја једног живота" на енглески језик и писац обимне студије о проф. Хиршфелду.

Писмо које је председник Пољске академије наука господин Јежиј Душињски, поводом постављања споменика проф. Хиршфелду, упутио председнику СЛД проф. др Радоју Чоловићу, прочитао је пољски академик Анджеј Гурски (Andrzej Górski).

Венце су положили Амбасада Републике Пољске, Српско лекарско друштво, Министарство националне одбране Републике Пољске, Министарство војске Републике Србије, Удружење српско-пољског пријатељства, Секција за историју медицине СЛД, Трансфузиолошка секција СЛД, Музеј науке и технике и други поштоваоци дела проф. Лудвика Хиршфелда.

На свечаности откривања споменика, химне Републике Пољске и Републике Србије извео је оркестар Уметнички оркестар СЛД под управом г.Живојина Симоновића. По завршетку званичног програма оркестар је извео неколико Шопенових комада, подсетивши нас тиме на једног од најзначајнијих светских композитора.

Израду споменика новчаним средствима помогли су Амбасада Републике Пољске, Српско лекарско друштво и многобројни приложници.

О откривању споменика вест су објавили дневни листови Политика, Курир и Вечерње новости, као и портал На длану. Више информација на линковима:

http://www.politika.rs/sr/clanak/382457/Spomenik-dobrotvoru-Ludviku-Hirsfeldu

https://www.kurir.rs/vesti/beograd/2861255/park-srpskog-lekarskog-drustva-otkriven-spomenik-doktoru-ludviku-hirsfeldu-velikom-prijatelju-srpskog-naroda

http://www.nadlanu.com/pocetna/info/srbija/U-Beogradu-otkriven-spomenik-prof-dr-Ludviku-Hirsfeldu.a-288680.291.html

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:668497-Srpsko-lekarsko-drustvo-podize-spomenik-poljskom-doktoru (3.06)

На срећу Србије и српског рода др Лудвик Хиршфелд је почетком фебруара 1915. напустио безбедни живот универзитетског доцента у Цириху и допутовао у Србију да би се борио са епидемијама три тифуса, ризикујући при том сопствени живот. („Помислио сам да сам по струци хигијениста и да српски народ свакако има право да му се донесе помоћ. Сећам се како ме је испраћао славни окулиста Хаб (Haab) говорећи: Ако хоћете да извршите самоубиство, зашто путујете тако далеко. Па то је безнадежна борба. - Напустио сам тишину своје лабораторије и вољена предавања, и стан с погледом на далеке планине и језеро, и ученике. Растао сам се са женом, која је морала да остане на клиници, где је замењивала мобилисане швајцарске колеге, и отпутовао сам." - из аутобиографије Лудвика Хиршфелда). На несрећу и срамоту, ниједан од српских електронских медија није испратио овај догађај. Па ни Јавни сервис Републике Србије (РТС). Уредници информативних програма ових медија вероватно су помислили „Велики рат је давно завршен, наши тадашњи пријатељи, страни лекари, су помрли, чему трошити драгоцене секунде да би се грађани Србије подсетили на људе којима дугују вечну захвалност и поштовање". Сметнули су само једно с ума, да када олако заборављаш искрене пријатеље, нове никада нећеш стећи.

Говор академика Радоја Чоловића

Говор др. Зорана Вацића

 

 

 






















icon
Важне информације о чланарини
-Чланарина за 2017. годину износи 3.600,00 дин
-Чланарина за пензионере који преузимају потврде о присуству континуираној едукацији (сертификат) износи 3.600,00 дин
-Чланарина за пензионере који не преузимају потврде о присуству континуираној едукацији (сертификат) износи 1.800,00 дин
-др медицине и др стоматологије као и чланови сарадници а који нису чланови Друштва, за потврде о континуираној едукацији (сертификат) плаћају 2.000,00 дин